Развојем кошаркашке игре и тактике дошло је до кристализације кошаркашких позиција. Пошто је у једном тренутку на паркету пет играча сваки од њих је у складу са својим особинама адужен за поједине сегменте игре. Тако су се развиле позиције плејмејкер, бек, крило,крилни центар и центар. Иако правила не одређују постојање позиција, оне су се развили као битан део косарке. Од настанка косарке па до сада променила су се “правила” о томе који играц игра коју позицију.Сада постоји 5 разлицитих позиција.
1. Плејмејкер је најчешће и најбржи играч, како му и назив каже он је организатор игре његове екипе на терену. Он је тај контролише најдуже лопту и који мора да се постара да лопта дође до слободног играча који је у таквој позицији да може да постигне кош. 2. и 3. Бек шутер је тај који најчешће упућује “шут” ка кошу и који углавном постиже највећи број поена, и имају најбољи шут у екипи са полудистанце и ван линије “3.75”. 4. Крило се користи својом висином. Не одликује их велики број поена ван линије 3.75, али су изузетно ефектни унутар линије 3.75. Они су задузени да ухвате лопту ако њихов или противнички играч промаши при шуту на кош и обезбеде нови напад за њихову екупу. 5. Центар су најчешће најмасовнији и највиши играчи на терену. Њих шут никако не одликује, оно што је њихов посао јесте да се гурају и граде себи повољну позицију испод коша и да када им плејмејкер или неки од његових играча дода лопту могу да убаце лопту у кош. |