Кошарка се игра рекреативно и такмичарски. Правила за рекреативну кошарку нису тако сторога и често су локално одређена. Такмичарска правила су строга правила и она су међународна и НБА правила. Кошаркашка правила, која обухватају димензије игралишта, кошева, лопте, дресове, регуларност и трајање игре… штите и обезбеђују делегиране судије. Кошарка на тачкмичарском нивоу захтева више услова: сат, таблу за исписивање резултата, алтернативне стрелице поседа, и оперативни систем на конструкцији коша са сиреном. На терену у игри сме бити пет играча једне екипе у исто време. Тимови смеју имати максимално седам замена. Замене се могу обављати неограничено, али само кад је сат заустављен, тј. кад игра није активна. Екипе имају тренера, који најчешће развија тактику и стратегију, и остало особље које такође активно учествује, ал изван терена (доктори, помоћни тренери, статистичари).
|
Утакмица се игра по четири чевртине од десет (међународна кошарка) или дванаест минута (НБА). На факултетима се играју два полувремена од 20 минута, док већина колеџа игра четири четвртине од осам минута. Велики одмор након две четвртине траје петнаест минута, а одмор између две четвртине траје два минута. Ако је игра неодлучена након четири четвртине игра се један продужетак од пет минута. Ако је након једног продужетка утакмица и даље неодлучена, продужеци се настављају док се не добије победник. Екипе мењају кошеве (стране) након одигране две четвртине. Сат се помиче док је лопта у игри; кад је лопта изван граница или није у активној игри, сат се зауставља. Управо због тога утакмице трају отприлике два сата, много више од предвиђених 40 (међународна кошарка) или 48 минута (НБА). Мере и трајање напада најчешће варирају између турнира и организација; у овом делу чланка користе се међународна и НБА правила. Број тајм аутова на утакмици ограничен је најчешће на шест. Трају по не више од једне минуте, осим ако није предвиђено да трају дуже због телевизијског преноса.
|
Утакмицу контролишу судије којих је на једној утакмици четири: главни судија, два помоћника и један судија за столом, који води бригу о броју постигнутих кошева, личним грешкама играча, времену, стрелцима и времену напада. Избачај лопте из руке играча ка обручу (кошу) зове се ударац или шут. Реализовани шутеви доносе кошеве. Кош је постигнут када лопта прође кроз обруч са позиције изнад нивоа обруча. Сваки кош доноси 1,2 или 3 поена, овисно одакле и под којим условима је дат. Када је кош постигнут са удаљености унутар означеног лука испред противничког коша полупречника 6.75 метара у Европи, и 7.24 метара у НБА, вреди 2 поена. Кош изван тога лука вреди 3 поена. У прекидима игре, насталим услед кршења правила игре, изводе се казнена бацања, која се зову слободна бацања, којих, по једном прекршају, овисно о условима и тежини прекршаја, може бити 1, 2, односно 3, при чему се сваки кош вреднује једним (1) поеном. Слободно бацање се изводи иза линије удаљене од коша 4.5 метара. Играчима је дозвољено да шутирају слободно бацање и иза линије, али унутар круга. Ник Ван Ексел је изводио слободна бацања метар иза линије. Смисао игре је премашити број кошева (поена) противничке екипе убацивањем лопте кроз обруч противничког коша, а истовремено спречити противничку екипу да убаци лопту кроз брањени, кош.
|